MALI ULIČARI
Kada ulica postane surova, kada stomak zavija od gladi, kada se razmišlja da li će se imati za sledeći obrok i gde će se dočekati sledeći dan. Kada su oči napunjene strahom, zebnjom, tugom, umorom i nadom, kada hladni pločnici ulica ne praštaju greške neko dete upravo tamo vodi bitku za sopstvenu egzistenciju. Koliko neprijatnosti svakodnevno dožive ova deca od strane bahatih prolaznika koji misle da su bitni jer su imali sreće u životu. I ta deca su nečija, i oni imaju pravo na detinjstvo, školovanje, sreću, rad, zdravstveno osiguranje, topao dom i ljubav u porodici. Žickanje love od prolaznika izaziva lavinu komentara kojima sam više puta prisustvovao a tipska su i glase:"Što prosiš? Idi radi nešto". Gde da rade kada je društvo sebično i polupano na svim poljima? Kada neko vidi romsko dete, samo što ga ne išutira kao da je životinja. To što je neko imao sreće da se rodi pod drugačijim okolnostima, ne daje za pravo da ugnjetava ostale koji tu sreću nisu imali ali je svakodnevno traže u novoj ulici i na novom ćošku moleći se da samo dočekaju sledeći dan. I tako dan za danom.
Коментари
Постави коментар