STAROST
Bio je to još jedan dan na ulici. Imao sam nešto privatno da završavam po gradu a kada sam u gradu fotoaparat je uvek u pripravnosti jer nikada ne znam šta može da se desi u par sekundi. Tako je bilo i ovaj put. Kretao sam se Lominom ulicom od Zelenjaka prema Balkanskoj. Dan je bio nešto tmuran, bez mnogo ljudi na ulici imajući u vidu da je jutro i da se Beograđani vikendom nešto kasnije bude, nije čudilo. Dok sam čekao da uđem u jednu optičarsku radnju začuo sam neko iritantno škripanje koje je bilo sve intenzivnije i sve napornije. Okrenuo sam se da vidim odakle taj zvuk dolazi i spazio starca koji ide po sredini jedne kolovozne trake. Kako sam bio na trotoaru, u prvom momentu nisam spazio da ima i dodatnu opremu. Istrčao sam na kolovoz a onda se otvorio ceo kadar. Aparat je bio spreman i podešen na rafalno. Znao sam da je to taj kadar ali sam se lomio da li da fotografišem ili ne. Nisam imao puno vremena za razmišljanje. Odlučio sam da fotografišem i sačekam da vidim šta će da se desi. Čučnuo sam i počeo da rešetam rafalom. Starac se približavao a meni je bilo sve neprijatnije. Već sam imao kadar koji sam želeo. Ponudio sam se za pomoć ali on je odbio i izustio rečenice:"Slikaj sine ovu sramotu. Idem da prodam dušek". Ostao sam paralisan. Prošao je pored mene i jedino šta sam mogao da uradim bilo je da mu poželim sve najbolje, što sam i učinio. Na sebi je imao pantalone na ivicu isflekane od pete do struka kao i belu isflekanu košulju. Ali to je valjda ta stara garda koja je uvek na ulicu izlazila doterana i ispeglana. O njemu se očigledno niko nije staraom ali je želo da bude dostojanstven. Vozio je dušek na mali kolicima za kofere. Dušek mu je spado ali pomoć nije prihvatao. Velika muka. Više nisam mogao da snimim nijedan kadar u narednih nekoliko dana koliko sam proveo u gradu. Taj čovek mi je bio konstantno u mislima. Ova fotografija je prošla na nebrojeno izložbi kako kod nas tako i u inostranstvu. Iskreno se nadam da je gospodin živ i da ga zdravlje služi a pouka je da ako vam je Bog dao tu privilegiju da pored sebe imate stare roditelje ili babu i dedu, nemojte da ih odbacite. Ne ljutite se na njihovu starost i nesposobnost da shvate danšnji svet. Neko će od nas biti u situaciji da doživi duboku starost a mislim da niko ne bi želeo da bude odbačen.
Коментари
Постави коментар