Lazar Novaković - Fotograf

Lazar Novaković

Ovog puta se pričom selimo u Kragujevac. Moj gost je Lazar Novaković rođen 05.08.1990. godine. Osnovnu i srednju školu završio je u Kragujevcu a kasnije je studije nastavio na Fakultetu inženjerskih nauka, takođe u Kragujevcu. Lazar danas predstavlja novi talas foto-reportera u našoj zemlji a siguran sam da njegovo vreme tek dolazi. 

Vežite se, polećemo.

Ćao Lazare. Pre nego što počnemo sa razgovorom hteo bih da ti se zahvalim što si pristao na saradnju u cilju približavanja fotografije široj publici.

Hvala tebi na pozivu.

1. Šta za tebe predstavlja fotografija?

Fotografija za mene predstavlja sve. To je ljubav, posao, moć.

2. Kada se javilo tvoje interesovanje za fotografiju?

Moja ljubav prema fotografi se rodila davne 2007. godine, kada je brat iz Pariza doneo Canon 450D. Kao neko ko se bavi ekstremnim sportovima, prve korake u fotografiji pravim baš kao fotograf rollerblandinga i snowboardinga. Dugo sam imao želju da se bavim dokumentarnom i novinskom fotografijom, i 2017. godine sa prvim protestima protiv aktuelne vlasti ulazim u vode dokumentarne fotografije.

3. Koliko ti je značilo članstvo u Foto-klubu Kragujevac za tvoj fotografski napredak?

Moje članstvo u Foto-klubu Kragujevac je dosta značajno za moj rad. Tu sam upoznao puno vrsnih fotografa , dobrih ljudi pre svega i par reportera starog kova koji su svašta prošli devedesetih godina i koji su mi uvek delili savete i neke smernice kako raditi, kako fotografisati i kako se ponašati u raznim situacijama na ulici.

4. Kao jedan od retkih fotografa sa ovih prostora koji je imao priliku da dokumentuje proteste Žutih prsluka u Parizu, možeš li nam otkriti kako je došlo do toga?

Zanimljivo pitanje i zanimljiva priča. Moja rođena sestra je u tom momentu živela u Parizu. Ja sam naravno znao da se tamo dešavaju razne stvari vezane za proteste Žutih prsluka jer sam pratio tu situaciju. Baš tada kada sam doputovao u Pariz, tih dana su se dešavali kako mediji kažu, najbrutalniji protesti Žutih prsluka. Naravno, nisam to shvatao preterano ozbiljno dok se nisam našao u sred "uličnog rata" između Žutih prsluka, Antifa (antifašista) i policije. Zanimljivo je to da sam prvi put video da ljudi i foto-reporteri nose šlemove, pancir-prsluke, gas maske i svu moguću zaštitu od suzavca, gumenih metkova i ostalih ubojitih stvarčica koje su aktuelne na demonstracijama. Totalno nespreman sam ostao sa aparatom i sa pasošem u rancu u sred sukoba demonstranata i policije. Sutradan sam praktično nabavio svu potrebnu opremu koja je zapravo bila potrebna za fotografisanje ovog događaja, jer sam na kraju na teži način ukapirao zašto su novinari-reporteri opremljeni kao da su na prvoj borbenoj liniji. Nakon toga sam još tri puta odlazio da fotografišem demonstracije. Čak sam zakačio i veliki protest Alžiraca koji su se tih dana borili za svoja prava u Francuskoj.

5.  Šta je to što te vuče ka uličnoj fotografiji i zašto je ona za tebe važna?

Najviše me vuče to što moraš da izađeš i sopstvene zone komfora, zato što na ulici i takvim dešavanjima nije sve po nekom šablonu, neke stvari se rade rutinski, ali neke stvari moraš da uradiš u tom momentu, neplanirano, možda čak i nesvesno a i na ulici možeš da zabeležiš one istinske životne trenutke, sirove i bez nameštanja.

6. Koliku ulogu ima oprema u stvaranju dobre foto-priče?

Bitno je imati dobru opremu ali to nije presudno. Bitnije od toga je imati dobru ideju a i sreće, jer da bi napravio dobru foto-priču, dosta faktora moraš da ispuniš da bi to bilo kako treba.

7.  Pošto si jedan od mlađih afirmisanih ulično-dokumentarnih fotografa, kako ti se čini naša fotografska scena?

Mislim da je naša scena odlična i da je naša zemlja uvek imala sjajne fotografe-reportere. Mnogi od njih su poznati širom evrope i sveta koji rade za velike agencije i novinske kuće.

8. Šta misliš o fotografskoj slobodi u medijima i da li mediji u neku ruku cenzurišu fotografe?

Pa šta mogu da mislim kada živimo u medijskom mraku gde mediji u Srbiji nisu slobodni. Tako da o fotografskoj slobodi nemam šta da kažem.

9. Kao što znamo da pri fotografisanju na ulici može doći i do neprijatnih situacija, šta bi savetovao mlađe fotografe koji tek treba da zaplešu sa ulicama?

Naravno, neprijatnih situacija ima uvek jer mislim da je to deo svega vezanog za uličnu fotografiju, ali u takvim situacijama treba ostati hladne glave i probati rešiti stvari što je mirnije moguće, naravno ako postoje uslovi za to. U slučaju da tih uslova nema, onda se snalazi kako znaš i umeš.

10. Da li možemo očekivati neku foto-knjigu od tebe u nekom narednom periodu?

Imam dosta materijala ali ono što bih ja upakovao u neku knjigu fotografija je baš što sam fotografisao u Parizu na protestima Žutih prsluka. Čim se budu stvorili idealni uslovi za sve to, moraću da napravim jednu kvalitetnu foto-knjigu o tim dešavanjima.

Za kraj je ostalo samo da ti poželim sve najbolje kako na privatnom tako i na poslovnom planu i da se ti se uslovi za objavljivanje knjige ostvare. Živ bio.

Fotografije: Lazar Novaković

Instagram: @lazar_novakovic_ph

 

1. 

1.       

n

1.      

Za