ŽIVOT U VOZU

септембар 13, 2022

ŽIVOT U VOZU

Nakon 8 godina ponovo sam seo u voz i oživeo sećanja na studentske dane i život u torbi, od stanice do stanice čekajući voz ponekad i satima jer je po redu vožnje kasnio. Kakav si Lajkovčanin ako ne putuješ vozom? Beovoz je nekada kretao iz Lajkovca i to je bilo super jer je uvek bilo mesta. Onda su pomerili i njegova početna stanica je bila u Valjevu. Valjevaca je, hvala bogu uvek bilo da napune voz a mi bismo znali da stojimo na jednoj nozi do Beograda povremeno smenjujući nogu. Bilo je dana kada mrtvi umorni petkom krenemo kući u 16h sa Vukovog spomenika i dođemo u Lajkovac u 23h jer su zaledile skretnice u Vreocima, čeka se ukštanje a prioritet ima voz koji je tek krenuo iz Užica, zapali se vagon itd. Haos i neverica. Nedeljom uveče svi u elementu kreću za prestonicu sa torbama punim hrane, pića, alkohola. Diler koji piči kroz vagone vičući :"Hladno pivo, sokovi", dok ga u Vreocima na stanici čeka druga torba rashlađenog pića koje nudi omladincima i omladinkama. Kada bismo videli konduktere da idu svi bi se nabili u međuvagon i čekali da nam napišu kartu sa ko zna kojim datumom. Karta je bila namenjena svima koji su se našli u međuvagonu i cena je bila 30 kinti po osobi. Naravno da su bili u kićanović fazonu. Prostor između poslednjeg i pretposlednjeg vagona bio je rezervisan za duvače i one koji vole da se opuste uz poneku kapljicu. Neretko bi se nekome razbila flaša rakije, tegla sa turšijom i napravila totalni pičvajz po stvarima i u vagonu. Vozovi su bili išarani, prljavi, smrdljivi ali su imali dušu. Svaki put bismo psovali i oca i majku celoj železnici ali bi se opet vraćali vozu i životu u njemu. Bilo je to lepo vreme a nadam se da će današnji studenti doživeti bar delić onoga što smo mi doživljavali i preživljavali po raznim vozovima i na raznim stanicama.